Pro­fe­sor dr. Pre­drag J. Mar­ko­vić iz In­sti­tu­ta za sa­vre­me­nu iso­tri­ju i pre­da­vač na Fa­kul­te­tu za me­di­je i ko­mu­ni­ka­ci­je „Sin­gi­du­num” u Be­o­gra­du, ju­če je odr­žao vr­lo po­sje­će­nu tri­bi­nu pod na­zi­vom „Ko­per­ni­kan­ski obrt u isto­ri­ji – Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja” u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti.
U aka­dem­skim kru­go­vi­ma po­što­van isto­ri­čar, naj­ši­rem kru­gu gle­da­la­ca iz re­gi­o­na pre­po­zna­tljiv i iz broj­nih na­uč­no-obra­zov­nih te­le­vi­zij­skih emi­si­ja, Pre­drag Mar­ko­vić je odr­žao iz­u­zet­no za­ni­mlji­vo pre­da­va­nje o Ok­to­bar­skoj re­vo­lu­ci­ji kao do­ga­đa­ju ko­ji je iz te­me­lja pro­mi­je­nio Ru­si­ju i svi­jet i obi­lje­žio no­vi­ju isto­ri­ju čo­vje­čan­stva.
Mar­ko­vić je is­ta­kao da je Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja pot­ci­je­njen isto­rij­ski do­ga­đaj ka­ko u svi­je­tu ta­ko i u Ru­si­ji. Što se ti­če svi­je­ta raz­log le­ži u to­me, na­gla­sio po­zna­ti isto­ri­čar, što na­u­ka ne zna gdje tač­no smje­sti­ti ovaj ve­li­ki i zna­čaj­ni do­ga­đaj. Kad su Ru­si i nje­na sa­vre­me­na dru­štve­na mi­sao u pi­ta­nju, Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja je još do­ga­đaj ko­ji bu­di sje­ća­nje na ne­pri­jat­ne do­ga­đa­je ko­ji su pret­ho­di­li i usli­je­di­li na­kon nje. Za od­re­đe­nu do­zu ig­no­ri­sa­nja ovog ve­li­kog isto­rij­skog do­ga­đa­ja kri­vi­ca le­ži i po­li­tič­kim od­no­si­ma ko­je Ru­si­ja ima sa svi­je­tom, pri­mje­tio je Mar­ko­vić.
– Pu­tin glo­ri­fi­ku­je Dru­gi svjet­ski rat, a re­vo­lu­ci­ju mno­go ne po­mi­nje, jer se osla­nja na car­sku epo­hu – ob­ja­snio je on.
Mar­ko­vić je na­gla­sio da po­sto­je ra­zni ti­po­vi re­vo­lu­ci­ja, ali da su na­uč­na i in­du­strij­ska bi­le most ko­ji je po­veo do naj­va­žni­jih po­li­tič­kih re­vo­lu­ci­o­nar­nih do­ga­đa­ja ko­ji su po­tre­sli svi­jet – Fran­cu­ske i Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je. Ove dvi­je re­vo­lu­ci­je su, uka­zao je on, naj­ve­će i naj­zna­čaj­ni­je, jer po­sli­je njih svi­jet vi­še ni­je bio isti, od umjet­no­sti do ra­ču­na­nje vre­me­na.
Mar­ko­vić je svo­jim iz­u­zet­no za­ni­mlji­vim pre­da­va­njem dr­žao sve vri­je­me pa­žnju slu­ša­la­ca – aka­de­mi­ka i čla­no­va na­še aka­de­mi­ske za­jed­ni­ce, a na mo­men­te je i odu­še­vio, pa je nje­go­vo upo­re­đe­nje re­vo­lu­ci­je sa sa­o­bra­ćaj­nom gu­žvom ko­ja iza­zi­va za­sto­je, a „kad se okol­no­sti slo­že iza­zi­va sa­vr­še­ne bu­re” iza­zva­lo gla­sno odo­bra­va­nje u pu­bli­ci.
Osvr­nuo se Mar­ko­vić i na te­ror ko­ji je obi­lje­žio po­stre­vo­lu­ci­o­nar­ne da­ne u Fran­cu­skoj i Ru­si­ji, is­ti­ču­ći da su se ova dva pre­vrat­nič­ka – „ko­per­ni­kan­ska do­ga­đa­ja” ra­di­ka­li­zo­va­la do te mje­re da je isto­ri­ja za­pam­ti­la epo­hu te­ro­ra u ime re­vo­lu­ci­je ko­ja je od­ni­je­la u Fran­cu­skoj na hi­lja­de, a u Ru­si­ji i Ki­ni de­se­ti­ne mi­li­o­na ži­vo­ta.
Re­vo­lu­ci­je nam iz­ba­cu­ju na po­vr­ši­nu i neo­bi­čan, do ta­da ne­vi­đen tip li­de­ra. U Fran­cu­skoj Dan­to­na i Ro­be­spje­ra, va­tre­nog po­bor­ni­ka i vjer­ni­ka u ide­ju s jed­ne i ra­ci­o­nal­nog po­li­ti­ča­ra s dru­ge stra­ne, ili Le­nji­na i Sta­lji­na, pod­sje­tio je Mar­ko­vić. No, te­ko­vi­ne ovih re­vo­lu­ci­ja su da­le­ko­se­žni­je.
– Fran­cu­ska re­vo­lu­ci­ja je stvo­ri­la na­ci­ju, osvi­je­tli­la poj­mo­ve jed­na­ko­sti, brat­stva, slo­bo­de, do­ni­je­la nam no­vi tip dr­ža­ve. Slo­bo­da pri­je i po­sli­je Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je ni­je isti po­jam. Jed­na­kost je otvo­ri­la do­tad ne­po­sto­je­će pu­te­ve svi­ma – ka­zao je on.
Mno­go je ve­za iz­me­đu Ve­li­kog ru­skog ok­to­bra 1918. go­di­ne i pra­vo­sla­vlja, na­veo je Mar­ko­vić is­ti­ču­ći da je o Ru­si­ma kao na­ro­du „bo­go­no­sa­ca i bu­re­vje­sni­ka” pi­sao Ber­đa­jev, a Do­sto­jev­ski mno­go pu­ta uka­zi­vao u svom ge­ni­jal­nom dje­lu. Ni­je slu­čaj­no, pod­je­stio je on, što su mno­go So­vje­ti (a Blok je to opi­sao u svo­joj po­e­mi) sma­tra­li da se bo­re za vri­jed­no­sti hri­šćan­stva i da ih pred­vo­di ni ma­nje ni vi­še ne­go sam Isus Hri­stos.
– Ru­ski na­rod je osje­tio mi­stič­nu sna­gu vje­re – ka­zao je on.
Da bi se u jed­noj ze­mlji do­go­di­la re­vo­lu­ci­ja mo­ra­ju da po­sto­je pred­u­slo­vi, ka­zao je Mar­ko­vić. Ri­ječ je o mo­men­tu u ko­jem se na­la­zi jed­no dru­štvo, o od­no­su vla­da­ju­ćih i po­tla­če­nih sta­le­ža i kla­sa. Ne­prav­da je, ta­ko­đe, je­dan od do­bit­nih pred­u­slo­va za re­vo­lu­ci­o­nar­ne obr­te, a Ru­si­ja, na­gla­sio je isto­ri­čar, bi­la je ze­mlja iz­u­zet­nog sja­ja i bo­gat­stva s jed­ne i bi­je­de s dru­ge stra­ne, što su za­bi­lje­ži­li isto­ri­ja, umjet­nost, a ka­sni­je i film.
– Re­vu­lu­ci­ju ne di­že si­ro­ti­nja, već no­va eli­ta – kla­sa u uspo­nu. Je­dan od pred­u­slo­va je i gu­bi­tak auto­ri­te­ta sta­rog re­ži­ma, što je u Ru­si­ji bi­lo evi­dent­no. Sma­tram po­gre­šnim glo­ri­fi­ko­va­nje ca­ra Ni­ko­la­ja, jer je on po me­ni naj­go­ri car Ru­si­je. On je po­veo voj­sku u pot­pu­ni po­raz. Od ve­li­kog zna­ja­ča je i iz­ne­nad­nost ko­jom se do­go­dio Ve­li­ki ok­to­bar. Od ve­li­kog zna­ča­ja je za Ok­to­bar­sku re­vo­lu­ci­ju je što su se So­vje­ti osla­nja­li na ve­li­ke gra­do­ve, što u slu­ča­ju na­še ju­go­slo­ven­ske i ki­ne­ske re­vo­lu­ci­je ne va­ži. Od ve­li­kog zna­ča­ja je bi­la i sna­ga obe­ća­nja ko­je su So­vje­ti na če­lu sa Le­nji­nom da­li na­ro­du. Le­njin je bio ve­li­ki vo­đa –ve­li­ki lav ko­ji je osje­tio isto­ri­ju – obe­ćao je `mir od­mah, ze­mlju se­lja­ci­ma, a vlast Sovjetima`. Mir je bio pre­ko po­tre­ban ras­pa­loj voj­sci, a ne­ki čak zo­vu Ok­to­bar­sku re­vo­lu­ci­jom de­zer­te­ra – na­po­me­nuo je Mar­ko­vić.
Po­vla­če­ći pa­ra­le­lu iz­me­đu ru­ske i ju­go­slo­ven­ske re­vo­lu­ci­je, Mar­ko­vić je na­gla­sio da su svi re­vo­lu­co­na­ri, pa ta­ko srp­ski i cr­no­gor­ski, baš kao i so­vjet­ski, bi­li in­ter­na­ci­o­na­li­sti. Ni­su ih za­ni­ma­le ni gra­ni­ce ni te­ri­to­ri­je. So­vje­ti su od­mah da­li ne­za­vi­snost Fin­skoj i Polj­skoj, dok mno­gi­ma da­nas iz­gle­da po­gre­šno ka­ko su ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti cr­ta­li gra­ni­ce re­pu­bli­ka i po­kra­ji­na.
Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja je­ste ko­per­ni­kan­ski obrt po­sli­je ko­jeg svi­jet ni­je bio isti. Ne sa­mo u po­li­ti­ci, ne sa­mo u dru­štve­nom ure­đe­nju, već u od­no­su pre­ma obra­zo­va­nju, eman­ci­pa­ci­ji že­ne, rav­no­prav­no­sti po­lo­va, umjet­no­sti. Avan­gar­da, za­tim soc­re­a­li­zam ko­ji je te­melj sa­vre­me­nog mar­ke­tin­ga, ula­ga­nje u obra­zo­va­nje naj­ši­rih dru­štve­nih ma­sa, u na­u­ku, to su te­ko­vi­ne Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je ko­je su iz­mi­je­ni­le Ru­si­ju, ali i svi­jet, na­gla­sio je Mar­ko­vić. Taj ok­to­bar­ski ru­ski tek­ton­ski po­tres je bio to­li­ko sna­žan da se i da­nas cje­lo­kup­na svjet­ska mi­sao ba­vi di­le­mom da li bi ne­ko Hi­tle­ru stao na put da ni­je bi­lo SSSR-a. Mar­ko­vić je do­dao da su So­vje­ti svje­sno žr­tvo­va­li sko­ro 30 mi­li­o­na ži­te­lja za svi­jet u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma i na­ci­zma.
Za­pad je i te ka­ko po­pra­vio po­lo­žaj svo­je rad­nič­ke kla­se, „a to se ja­sno vi­di po to­me ka­ko se to pro­mi­je­ni­lo na­kon `91.”. Ve­li­ki ok­to­bar je imao uti­caj i na an­ti­ko­lo­ni­ja­li­stič­ke po­kre­te u Afri­ci i Azi­ji, a naj­bo­lji pri­mjer je Ki­na, ko­ja se po­gle­da upr­tog u SSSR po­di­gla na no­ge i da­nas po­sta­je vo­de­ća si­la 21. vi­je­ka, za­klju­čio je Pre­drag J. Mar­ko­vić, ko­jeg je aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan pred­sta­vio slu­ša­o­ci­ma u CA­NU.S.Ć.


Slič­no­sti i raz­li­ke

I dok su se So­vje­ti osla­nja­li na ve­li­ke ru­ske gra­do­ve, ju­go­slo­ven­ski i ki­ne­ski re­vo­lu­ci­o­na­ri/ ko­mu­ni­sti oslo­nac su tra­ži­li i na­šli u se­lja­ci­ma.
Dok su u SSSR br­zo shva­ti­li da je avan­gar­da pru­ža pro­stor za ši­ro­ku slo­bo­du u dru­štvu i umjet­no­sti, pa je za­mi­je­nio soc­re­a­li­zam, u Ju­go­sla­vi­ji, kao ze­mlji či­ji je vo­đa Jo­sip Broz Ti­to br­zo po­sva­đao sa Sta­lji­nom, dr­ža­va je svje­sno ula­ga­la ve­li­ki no­vac u umjet­nost, ka­zao je Mar­ko­vić.
– Kod nas se svje­sno, i mno­go, ula­ga­lo u kul­tu­ru. Otu­da Ma­ri­na Abra­mo­vić, mo­der­ni­zam i naj­slo­bod­ni­ji umjet­nič­ki po­kre­ti u Ju­go­sla­vi­ji – is­ta­kao je on.